Sindikat Obrazovanja Srbije

У школи се стичу општа и стручна знања и способности за даље школовање, односно за рад, заснована на достигнућима науке, технологије, културе, и уметности; стиче васпитање; негују моралне и естетске вредности; развијају физичке и духовне способности личности; свест о хуманистичким вредностима, личној и друштвеној одговорности и негује заштита здравља.

Члан 3.

Школа може бити основана као гимназија, уметничка и стручна школа.

У гимназији се стиче опште образовање за даље школовање у трајању од четири године.

У уметничкој школи стиче се образовање за рад и за даље школовање у трајању од четири године.

У стручној школи се стиче средње образовање за рад и за даље школовање у трајању од три, односно четири године.

У стручној школи може да се стиче стручно оспособљавање за рад у трајању до годину дана, образовање за рад у трајању од две године и специјалистичко образовање, након средњег образовања, у трајању од годину дана.

Члан 4.

Школа остварује наставни план и програм на српском језику.

Део наставног плана и програма или наставни план и програм у целини, може да се остварује на страном језику уз сагласност министра просвете.

Члан 5.

Школа остварује наставни план и програм и на језику народности, односно двојезично, у складу са овим законом.

Школа остварује наставни план и програм на језику народности, односно двојезично, ако се за то изјасни најмање 15 ученика у одељењу првог разреда.

Школа остварује наставни план и програм на језику народности, односно двојезично, и за мање ученика у односу на број утврћен ставом 2. овог члана, уз сагласност Министарства просвете.

Ученици из става 2. и 3. овог члана савлађују наставни план и програм српског језика.

Када се ученик припадник народности школује на српском језику има право да учи матерњи језик са елементима националне културе.

Члан 6.

Наставни план и програм у школи остварују наставници, стручни сарадници и сарадници у настави.

Члан 7.

Својство редовног, односно ванредног ученика стиче се уписом у школу сваке школске године. Под условоима утврђеним овим законом.

Члан 8.

У школи није дозвољено политичко организовање, деловање и коришћење школског простора у те сврхе.

Члан 9.

Земљиште, зграде и друга средства школе коју оснива Република у државној су својини.

Члан 10.

Управни и стручно-педагошки надзор (у даљем тексту: надзор) врши Министарство просвете у складу са законом.

Послове надзора обавља школски надзорник.

Почетек стране

II ШКОЛА

Члан 11.

Права грађана од општег интереса у средњем образовању и васпитању су:

1) средње образовање редовних ученика у трогодишњем и четворогодишњем трајању;

2) средње образовање редовних ученика са посебним способностима, обдарених и талентованих ученика;

3) средње образовање, образовање и оспособљавање за рад редовних ученика ометених у развоју;

4) средње образовање редовних ученика на језику народности, односно двојезично;

5) образовање редовних ученика за рад у трајању од две године;

6) упоредно средње образовање ученика који постижу изванредне резултате у учењу;

7) васпитни рад у дому ученика.

За остваривање права грађана из става 1. овог члана Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) оснива школу.

Влада утврђује број, структуру и просторни распоред школа (у даљем тексту: мрежа школа).

Члан 12.

Услови за оснивање школе су:

1) да постоје потребе за школовање одређених кадрова;

2) да те потребе не могу да се задовољавају у постојећим школама;

3) да су обезбеђена средства за оснивање и рад школе и да школа може да располаже тим средствима.

Актом о оснивању школе утврђује се језик на коме ће се остваривати наставни план и програм.

Члан 13.

Друго правно или физичко лице оснива школу актом о оснивању у складу са овим законом.

Члан 14.

Школа може да се оснује и за образовање ученика са посебним способностима, односно талентованих ученика.

Члан 15.

Уметничка школа може да обавља и делатност основног музичког, односно балетског образовања.

Школа за ученике ометене у развоју може да обавља и делатност основног образовања и васпитања.

Школа може да обезбеђује смештај и исхрану ученика (у даљем тексту: школа са домом).

Школа може да обавља и другу делатност којом се доприноси унапређивању и квалитетнијем обављању образовно-васпитне делатности.

Сагласност на проширење делатности даје Министарство просвете.

Члан 16.

На васпитни рад у дому ученика сходно се примењују одредбе овог закона.

Члан 17.

Школа може да почне са радом и да обавља делатност ако има: прописан школски простор, опрему, наставна средства и потребан број наставника и стручних сарадника у радном односу на неодређено време и довољан број ученика.

Министар просвете прописује ближе услове из става 1. овог члана и утврђује испуњеност услова за почетак рада и обављање делатности школе.

Члан 18.

Школа обавља делатност у свом седишту.

Школа може да обавља делатност ван седишта када Министарство просвете за то да сагласност.

Члан 19.

Школа може да обавља делатност ван територије Републике када Министарство просвете за то да сагласност.

Школа са седиштем ван територије Републике може да обавља делатност на територији Републике на основу одобрења Министарства просвете.

Члан 20.

Ако школа не обавља делатност на прописан начин Министарство просвете одређује рок за отклањање неправилности и недостатака, који не може да буде дужи од једне године.

Школи која не испуни прописане услове у року из става 1. овог члана, Министарство просвете забрањује рад о чему обавештава оснивача.

Члан 21.

Школа се укида под условима и по поступку утврђеним законом.

Ученицима школе која се укида, обезбећује се настављање образовања у другој одговарајућој школи.

Члан 22.

У случају непосредне ратне опасности, ратног стања или других ванредних околности министар просвете доноси посебан план и програм, упутство о организацији и раду школе које настављају са радом.

Почетак стране

III ШКОЛОВАЊЕ

1. Наставни план и програм

Члан 23.

Основа за доношење наставног плана и програма стручне и уметничке школе је образовни профил.

Образовни профил, у смислу овог закона, обухвата опште и стручне садржаје засноване на достигнућима науке, технологије, културе и уметности неопходне за обављање послова одређеног степена сложености у оквиру подручја рада, односно за даље школовање.

Члан 24.

Наставни план и програм доноси министар просвете.

Наставни план и програм за талентоване ученике министар просвете може да донесе као јединствен за основну и средњу школу.

Наставни план и програм за ученике ометене у развоју доноси се за сваку врсту и степен ометености у развоју.

Основе програма васпитног рада у школи са домом и начин његовог остваривања утврђује министар просвете.

Члан 25.

Школа користи уџбенике и наставна средства које одобри министар просвете.

Члан 26.

Наставни план и програм садржи обавезне и факултативне облике образовно-васпитног рада.

Наставним планом утврђују се наставни предмети, седмични и годишњи број часова за сваки предмет и њихов распоред по разредима.

Наставним програмом одређују се циљ, задаци и садржај сваког предмета, начин извршавања програма и садржај и начин полагања испита.

2. Образовно-васпитни рад

Члан 27.

Обавезни облици образовно-васпитног рада су настава - теоријска, практична и вежбе, додатни рад, допунски рад, пракса и практични рад када су одређени наставним планом и програмом; припремни и друштвено-корисни рад ако се у току школске године укаже потреба за њим.

Обавезни облици образовно-васпитног рада за ванредног ученика могу бити: настава, припремни, практични и консултативно-инструктивни рад.

Факултативни облици образовно-васпитног рада су: настава језика народности са елементима националне културе, другог страног језика и предмета потребних за даље школовање, стручно оспособљавање или развој ученика и ваннаставни облици - хор, екскурзија, културно-уметничке, техничке, проналазачке, хуманитарне, спортско-рекреативне и друге активности.

Факултативни облици образовно-васпитног рада обавезни су за ученике који се за њих определе.

Члан 28.

Школа до 15. септембра доноси годишњи програм рада којим се утврђује време, место, начин и носиоци остваривања наставног плана и програма.

Члан 29.

Наставни план и програм остварује се у школи у току школске године која почиње 1. септембра, а завршава се 31. августа наредне године.

Образовно-васпитни рад организује се у два полугодишта. Ученици имају зимски, пролећни и летњи распуст.

Зимски распуст траје три а пролећни једну седмицу.

Календар образовно-васпитног рада у току школске године утврђује Министрство просвете и објављује га пре почетка школске године. Одступање од школског календара појединачно одобрава Министарство просвете.

Ако школа у току школске године одступи од календара из става 3. овог члана, наставља са радом све док не оствари наставним планом и програмом утврђен број часова наставе.

Члан 30.

У гимназији ученик може да има до 30 часова наставе седмично, у стручној и уметничкој школи до 32, а у балет-ској школи до 40 часова.

Када ученик школе из става 1. овог члана стиче образовање на језику народности, односно двојезично, има два часа наставе седмично више.

Ученик може да има до четири часа факултативне наставе седмично.

Час теоријске наставе и вежби траје 45 минута, а практичне наставе 60 минута. За ученике ометене у развоју може се прописати наставним планом и програмом краће трајање часа.

Члан 31.

Настава се изводи у одељењу до 30 ученика, групи, односно појединачно, у складу са наставним планом и програмом.

Одељење, односно васпитна група ученика ометених у развоју може бити до 10, а са вишеструком ометеношћу и за практичну наставу до шест ученика.

Члан 32.

Практичну наставу и праксу школа може да остварује у сарадњи са предузећем, установом или другом организацијом.

Време, начин и услови за остваривање практичне наставе и праксе утврђују се уговором.

Члан 33.

Додатни рад остварује се за ученика који постиже изузетне резултате и показује интересовање за продубљивање знања из одређеног предмета.

Допунски рад школа остварује са ученицима који заостају у савлађивању програма из појединих наставних области.

Припремни рад школа остварује за редовног ученика који се због болести упућује на полагање разредног испита и за ванредног ученика.

Члан 34.

Школа може да оснује ученичку задругу у циљу развијања ваннаставних активности.

Средства стечена продајом производа, односно услуга задруге, праксом и практичним радом ученика користе ученици школе.

Правила рада задруге утврђују се статутом школе и посебним правилником.

Члан 35.

Школа прати развој ученика и помаже му у избору даљег образовања и професионалног оспособљавања.

У школи се обезбеђују услови за друштвене, техничке, хуманитарне, културне и спортске активности које доприносе развоју личности ученика.

3. Оглед у школи

Члан 36.

Школа може одређено време да изводи оглед ради провере вредности нових садржаја, облика, метода, организације рада и наставних средстава (у даљем тексту: оглед).

Одобравање огледа и наставни план и програм огледа доноси Министарство просвете.

За време извођења огледа не могу се вршити статусне и програмске промене у школи које утичу на његово извођење.

Члан 37.

Ученик школе у којој се изводи оглед има иста права као и ученик одговарајуће школе.

Почетак стране

IV УЧЕНИЦИ

1. Упис ученика

Члан 38.

У школу може да се упише лице које је завршило основну школу.

Лице које је завршило основну школу у иностранству може да се упиче у школу ако му се нострификује сведочанство.

У музичку, односно балетску школу може да се упише лице које је завршило основну музичку, односно балетску школу, алице које није завршило ту школу, ако претходно положи испит на нивоу прогама тог образовања.

Лице које није завршило основну школу, а завршило је основну музичку или балетску пколу може да се упише у музичку, односно балетску школу ради похађања наставе из уметничких и стручних предмета.

У стручну школу, ради стицања специјализације, може дасе упише лице са завршеном одговарајућом школом, које има најмање две године радног искуства.

Наставним планом и програмом утврђују се која је школа одговарајућа за стицање специјализације.

Члан 39.

У школу за ученике ометене у развоју уписује се лице на основу решења којим се утвђује врста и степен ометености у развоју, а које доноси општинска управа у складу са законом.

Предлог за утврђивање, односно поновно утврђивање врсте и степена ометености у развоју може да поднесе родитељ, школа, односно здравствена установа.

Решењем о утврђивању врсте и степена ометености у развоју ученика утврђује се врста и степен ометености у развоју и професионално усмеравање ученика.

Члан 40.

Школа предлаже број ученика за упис Министарству просвете до 31. децембра.

Министарство просвете доноси до 31.марта одлуку о броју ученика за упис у школе које оснива Република.

Члан 41.

Упис у први разред врши се на основу конкурса у јунском и августовском року.

Министарство просвете расписује до 1. јуна заједнички конкурс за све школе које оснива Република.

Конкурс садржи и обавештење о језику на коме се остварује наставни план и програм.

Школа врши упис ради стицања стручне оспособљености, преквалификације, доквалификације и специјализације уз сагласност Министарства просвете.

Члан 42.

Кандидат за упис у гимназију или стручну школу у четворогодишњем трајању полаже квалификациони испит.

Кандидат за упис у уметничку школу, односно за образовни профил у области уметности, школу за ученике са посебним способностима, школу у којој се део наставе остварује на страном језику и школу за талентоване ученике полаже пријемни испит.

Кандидат за упис у школу има право да полаже квалификациони, односно пријемни испит на језику на коме је завршио основну школу.

Право на рангирање ради уписа стиче кандидат који је положио квалификациони, од